Nije svejedno koju belu tehniku koristimo. Uređaji najniže klase energetske efikasnosti „G“ troše duplo više električne energije od najbolje klase „A“. Energija je sve skuplja, a građani postaju svesni da pored smanjenja troškova sopstvenog domaćinstva pametnim izborom mogu pozitivno da utiču i na životnu sredinu. Značajnu ulogu u povećanju svesti građana Srbije o ovoj važnoj temi odigrao je i projekat „EU za energetsko označavanje i eko-dizajn proizvoda”, čija je završna konferencija održana danas u EU info centru u Beogradu.
Boris Ilijevski, projektni menadžer Delegacije EU u Srbiji ističe dobru saradnju svih uključenih strana kao ključ za uspeh projekta.
„Zacrtani ciljevi projekta su ispunjeni zahvaljujući prvenstveno dobroj saradnji ministarstava, projektnog tima i drugih uključenih strana. Planiranje poslovanja bilo je izazovno u teškim vremenima na početku Kovid pandemije, ali je i to prevaziđeno“, rekao je Ilijevski i dodao da će EU nastaviti da podržava Srbiju kao i do sada: „Energetska efikasnost je princip na kojem se bazira kompletna buduća politika Evropske unije po pitanju klimatskih promena i energetike. Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA 2021) je u završnoj fazi pripreme i biće potpisan do kraja godine. EU će nastaviti da podržava Srbiju na putu ka postizanju veće energetske efikasnosti.“
Antonela Solujić, šef odseka za energetsku efikasnost u Ministarstvu rudarstva i energetike, izrazila je zadovoljstvo zbog uspešnog završetka projekta.
“Ovo je bio izuzetno značajan projekat za ministarstvo. Zahvaljujem se Delegaciji Evropske unije u Srbiji, projektnom timu i svim ostalim učesnicima projekta. Nadam se uspešnoj primeni propisa o energetskom označavanju i eko-dizajnu u budućnosti i da ćemo kao celo društvo imati koristi”, naglasila je Solujić.
Bernard Gindroz, vođa tima projekta podsetio je da je projekat planiran kao pomoć Srbiji i ministarstvima u uspostavljanju svih delova propisa i celog konteksta za energetsku efikasnost uređaja za domaćinstva, eko-dizajn i energetsko označavanje proizvoda. Takođe, važna komponenta je bila podizanje svesti građana o temi.
“Svrha komponente koja se ticala eko-dizajna je osiguravanje da na tržištu imamo proizvode koji su stvarno energetski efikasni. Što se tiče energetskog označavanja, tu je bilo neophodno pružiti građanima – kupcima sve kriterijume koji će im pomoći u donošenju odluke o kupovini visokoefikasnih uređaja. Korist je naravno direktna za građane ali i za zemlju u smislu energetskih kapaciteta i potrošnje.”
“Trebalo bi nastaviti sa podizanjem svesti o značaju energetske efikasnosti, osigurati ažuriranje tržišne baze podataka, nastaviti podizanje kapaciteta tržišne inspekcije i agencija za testiranje uređaja za domaćinstva. Takođe treba ubrzati opšte povećanje energetske efikasnosti Srbije na korist građana i planete”, zaključio je Gindroz.
Projekat „EU za energetsko označavanje i eko-dizajn proizvoda“, za koji je EU obezbedila skoro 1,5 miliona evra bespovratnih sredstava, u okviru projektnih aktivnosti realizovao je nacionalnu komunikacionu kampanju, kako bi se građani Srbije bolje upoznali sa značenjem energetskih oznaka na kućnim aparatima i tako bili u mogućnosti da prilikom kupovine izaberu energetski efikasniji uređaj, čime mogu da uštede novac i ujedno čuvaju životnu sredinu. Ova kampanja deo je „Okreni na zeleno“ kampanje o energetskoj efikasnosti Ministarstva rudarstva i energetike Republike Srbije i Evropske unije.
Evropska unija je veći donator od svih ostalih međunarodnih donatora zajedno. EU je u protekle dve decenije uložila više od 830 miliona evra u sektor energetike. Samo u 2022. godini, podrška EU energetskom sektoru Srbije procenjena je na 100 miliona evra.
Diversifikacija izvora energije, sigurnost snabdevanja, energetska efikasnost i dekarbonizacija privrede, u skladu sa Pariskim sporazumom, glavni su ciljevi podrške EU. Podrška Evropske unije realizuje se u saradnji sa Vladom Srbije. EU će nastaviti da podržava Srbiju u usklađivanju sa pravnim tekovinama EU i stvaranju struktura koje će omogućiti dalja ulaganja u dekarbonizaciju energetskog sektora.
Evropska unija je najveći donator Srbije u oblasti energetike, u koju je investirala preko 830 miliona evra bespovratnih sredstava od 2000. do kraja 2021. godine. EU u Srbiji finansira projekte čiji je cilj sigurnost snabdevanja, diversifikacija izvora energije, liberalizacija tržišta i poboljšanje energetske efikasnosti. Krajnji cilj je smanjenje zagađenja i ublažavanje klimatskih promena, što su i ciljevi Evropskog zelenog dogovora i Zelene agende za Zapadni Balkan, koje je Srbija podržala 2020.